пуст отић, ићи душе изгубљене,
слушати, везан, слатки глас сирене
и од јарбола не моћи одићи;
ко једро горјет и нестати тако,
на меком пијеску градит здања пука,
пасти с небеса, бити враг пун мука,
и за све то се не кајат никако;
сам говорити сред самоће мутне,
на вјеру тражит још стрпљивост свету
и вјечном звати пролазну љепоту;
нијекат истину, вјероват у сумње,
то је што зову одсуством на свијету,
огњем у души, паклом у животу.
