slike pesnika

Драгомир Брајковић – СЛОВО О ПОСТАЊУ



На седмом небу дома Очева
Мале птице, у чуду, стале
Дирљиво, из бајки, у свте тајанства,
Мед ствари одбачене,што тако мале
Суштину целог живота крију,
Сунцима згаслим, сред очију.

На седмом небу Очева дома
Два чудна света у постању:
Смрт у стварима сазрела ноћу;
И живот, у нама стасао дању.

На седмом небу дома Очева
(Блеском муње, нагон грома)
Саме и пусте, сред вечног мрења,
Ствари у трњу братимљења,
И речи – градови, пусти сред уста,
Већ лећу Богу кроз неба пуста.

На седмом небу Очева дома
(Прастаром мраку нови гости)
Дижу се сунца угашена
Ствари што се из немилости,
Сред места где је вечна тама,
Покрећу коскос, нов, у нама.

На седмом небу дома Очева
(Као да кажу: Нема мрења!)
Листови књига, секире, грабље,
Из таме прастаре лећу Богу,
У свет вечитих Оздрављења.

На Седмом небу Очева дома
(Као да тек ће да настану)
Деветом небу сасвим близу,
Животу вечном, вечном дану,
Демонском снагом сунце горуће,
Поневши у небо и кров куће.
Диже пут Бога, к светлу, дану,
Мали свет ствари на тавану.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза