slike pesnika

Драгомир Брајковић – НЕБЕСКА ОСТРВА



Небеска острва, даљине, спокојства,
Зар ће и ваша раскош да ме мине?
У мени је надирање чудно,
Прострелиле срце ми висине.

Небеска острва измишљена у страху,
Ево вас помињем као последње прибежиште.
Ја пун земље отежале, троме,
Ком висине усред срца вриште.

Узалудно је и тромо проминула светом
Ова уклета сенка мога тела.
Пространствима неба опијена
Ширине је и спокоја хтела.

Па, ако опијен бризнем попут водоскока,
Ваш ми нек лет ми тај ублажи.
Острва небеска, тело моје вас
Као спокој и спасење тражи.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта