Све је у њој голо ћутање и мир
И спори долазак до последњег руба
Испод кога мами хладан дубок вир.
Ова песма нису тешке речи
Мада мало опор звучи густи звук.
У њој нема капи која главу лечи
И болне руке згрчене у лук.
Ова песма можда личи на долину
У којој се болно скаменио вук.
Ова песма споро улази у тмину:
Ја не видим више од ње помрчину
И осећам само тешки тамни звук
Како моје руке вуче у даљину.
