Занавек да те одсад скрива,
И земљи дају те, под крстом,
Без осећања где се снива.
Нем ћеш нам остати из таме
Кад скупимо се над тим гробом,
А руке наше, као саме,
Венце ће слагати над тобом.
Над тобом биће цвет до цвета,
Гроб ће ти сјати као престо,
Твој тужни одлазак са света
Спомињаћемо, веруј, често.
Почивај мирно, драги друже,
И долазак наш чекај само.
Потрпећемо зло ми дуже,
Па ћемо брзо и ми тамо.
Превео Миодраг Сибиновић
(Из књиге Сергеј Јесењин, Ко сам шта сам, Београд, 2019)
