ВојкиИма нешто сјајно у овој белини
кад сећање на лето из срца ишчили,
кад дах посустаје или ми се чини
да се небом пали на хиљаде свећа,
да смо једна душа, да си моја срећа,
на стази живота, на сребрној свили
загрљени сами у овој идили.
Има нека тајна у теби скривена,
љубав горостаса што нам стазу прти
ти невеста спремна, велом окићена,
док небески свати доводе те мени.
Када јекне труба, кад оживе сени,
где је претња греха а где жалац смрти
давни лелек закопан у стени?
Има нешто топло у твојој близини
када студен ниже на хиљаде слика,
кад се брани живот крвљу мученика,
радост скупља крила, или ми се чини
да жижак још гори, да су дошли гости,
да још има наде у тој пролазности
драга и далека звездо у даљини,
– има нешто сјајно у овој белини!
