slike pesnika

Небојша Танасић – НИКАД



Никад зима лето срела није,
жарко лето, блиставе даљине,
сетну лиру, беле симфоније
дахом греје стазом низ градине.

Никад јесен с пролећем под руку
није зашла за пламене међе,
да разбуди сунце у Читлуку,
златно клупко од исконске пређе.

Никад бреза није преболела
своје гране, срећу оголелу,
на јарболу живота и дела
сребрн венац и хаљину белу.

Никад зора у модро свануће
није бледе сачувала слике,
крај забрана више наше куће
ветар тужи пољем низ стрњике.

Никад тебе више нисам срео
на падини крхког постојања,
дан се бели тугом разболео
кроз пејзаже магле и сећања.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта