slike pesnika

Небојша Танасић – ИСПРАЋАЈ



Ако сиђеш ружо у пепео дана
да мирисе завешташ и лепоту њину,
ти са собом понеси муку наших рана,
па је вриском предај у тамну дубину.

Немој жалит сунца потамнеле среће,
узвеличај слабост и ништавност трна,
јер гле, на урвини срца цвета друго цвеће,
њега мами кришом и лептир и срна.

А када се вратиш путем модре крви
и када те бескрај буде обузео,
чекаће те верно последњи и први
венац твог живота, божур преболео.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта