Једном је сећање пољубило анђела.
Усуд непромишљено постао награда.
На златним крилима слободних птица у кавезу,
које су мирисом црвеног божура опиле уплакане мандолине,
пала је роса са плавог месеца,
јер је месец видео време...
Једном је сећање пољубило анђела,
љубав на литици понора тамо и остала,
суза ратника сваког је ганула...
...На мапи лица само бол остала...
А у камену срце је заплакало крвавим очима...
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза