Једном је сећање пољубило анђела.Усуд непромишљено постао награда.
На златним крилима слободних птица у кавезу,
које су мирисом црвеног божура опиле уплакане мандолине,
пала је роса са плавог месеца,
јер је месец видео време...
Једном је сећање пољубило анђела,
љубав на литици понора тамо и остала,
суза ратника сваког је ганула...
... На мапи лица само бол остала...
А у камену срце је заплакало крвавим очима...
