slike pesnika

Јована Мицић – НЕОПАЛИМИ ВОД



”jovana-micic”Узалуд слути плач замаха ветра
који хриди изнад оклопа мојих крила,
низ која трепери златна прашина,
у чијем се међусрђу рађа ватра.
Јер када би жар пао на тло
исто би грожђе почело да зри,
исто би вино крвавим трагом
протекло кроз уста у зорин свит.
Спомени дани сада су пркос,
свету и светлу бесмртни пој.
Роди их исто јутро,
гледа их неопалими вод.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта