плаветнило мастила баца се по хартији
не желећи твоје отелотворење као печат времена
на белини коверте.
Између пола мене и пола тебе
застала је светлост приклана
јауком туђег крика.
Тело узаврело бунца ритмом
нечујне музике која распламсава
сваку артерију крвотока.
Гушим време,
не дам ти да страдаш.
Цвили и рида та тупа чакра гласа
између мене и тебе.
Док те стварам
да ме ствараш.
Кад се смрзнем,
пепео да бацаш.
