гитаре.
Ломе се јутарње
чаше.
Почиње плач
гитаре.
Не треба да стане.
Немогућно је да
стане.
Плаче једнолична,
као вода што плаче,
као ветар што плаче
изнад пољане.
Немогућно је да
стане.
Оплакује ствари
недохватне.
Песак врелог југа
где беле камелије траже.
Плаче стрелу без циља,
вече без зоре ране,
и прву мртву птицу
испод гране.
О гитаро!
Срце с пет кама
растргано.
