Цепали их бели на таласе зуби.
И крик сирена – ко да су се лиле
похота и љубав бакром који труби.
Колевком улаза барке се гушиле,
припиле се уз дојке гвоздених матера.
Оглувелих бродова у ушима
гореле су минђуше ленгера.
(1912)
Превео Бора Ћосић
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Над звјезданим многостручним сводом, над домаком умнога погледа, под врховним небосклоном неба, гдје се млада непрестано сунца, искресана ру...