Да назначе тек сјај пехара:
Тако даљином као пара
Наузнак тоне рој сирена.
Ми пловимо, о небројена
Дружбо, за мене крма стара
Ви славни прамац који пара
Вал громова и невремена.
Пјаност ми красна даје даха
Љуљањем њеним да без страха
Здравицу држим ту усправно
Самоћо, хриди, звездо ведра
У име свега што је равно
Брижности белој нашег једра.
