Песник голим мачем јури све бесније
На свој век ужаснут што схватио није
Да тим чудним гласом смрт се моћно плела!
Сви, као зла хидра кад зачу анђела
Што речима даде значење јасније
Објавише гласно да то су мађије
Кроз нечасни талас неког црног врела.
Од тла и облака душманског, о вају!
Ако наше мисли рељеф не вајају
Којим се сад кити гроб Поов блистави,
Мирна хриди коју мрачни очај сруши,
Нека онда овај гранит заустави
Црна јата Клетве у будућој тмуши.
