logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Великани родољубиве поезије. Кратке приче.
slike pesnika

Алекса Шантић – НА ПОТОКУ



Полако сутон прикрада се, слази
 У лисну гору – у завичај мио;
 Рађа се мјесец и по дугој стази
 Падају сјенке, и сан трепти ти’о.

Шуморе брезе, дршће лист до листа,
 Мрмори поток испод врба стари’;
Одблеском меким дијаманта чиста
 Модру му трску златан црвић зари.

Носећи снопље преко ниске брви
 На другу страну потока, у село,
 Сељанка ходи, млада, пуна крви;
 Лице јој мрамор, мјесечина чело.

Гдје ли је расла та ружа што гори?
 Високо, тамо гдје се јелен крије,
 Гдје вјетар тихо с јасикама збори
 И бистра вода из камена бије.

Одар су њезин широки веленци
 Од модрих трава. Ту, гдје она сања,
 Потоци шуме у дубокој сјенци
 И славуј пјева под сводом од грања.

Њу плава јутра умивају росом,
 А вјетар трепти и лако мирисним
Чешља је крилом, и свиленом косом
 Вихори дуго под брезама лисним.

У ведре ноћи њен је покров мио
 Од плава неба, мјесечине меке;
 Њена су њедра врт у коме ти’о
 Почива мирис багрена и смреке.

Ја за њом гинем! Њој ме душа води!
 О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи
 У гору, у твој завичај! О, ходи,
 С тобом ћу бити и дане и ноћи!

И тамо, гдје се водопади диме,
 Љубићу тебе својим срцем здравим.
 И твоје слатко говорити име
 Небу и сунцу и горама плавим!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта