и тамо колибу дићи од глине и прућа, знам;
гајићу леје пасуља, и кошнице имаћу три,
и живећу срећан и сам.
Тамо ћу имати мира, јер споро ромиња мир,
капље са велова јутра у цврчком распеван жбун;
тамо је блистава поноћ, подне уз пурпурни вир,
а сумрак лепршања пун.
Устаћу и отићи, јер стално чаробни шум
пљускања језерске воде слушам за јаве и сна;
тај шум, док плочнике газим и сиви прашњави друм,
срце мог срца зна.
