Што кораком лаганим
Силази низ брег
Просед је
Погрбљен мало
Лице му не видим
С које год стране гледам
Окренут ми је леђима
А приближава се
Где ли сам га срео
Беше леп дан
Кад се уз планину пео
На извору се одмарао
[Ненад Грујичић Антологија српске поезије (1847—2000)
Сремски Карловци, 2012]
