Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | БЕКСТВО



Под завесом кише,
кријући се од равнодушних погледа,
– о моје сутра – тебе
изгледам као што воз изгледа

бомбаш с трзајем експлозије
у руци (Ми не бежимо више
само од убиства, скривајући се у гриви
кише!).

Није ме страх од обрачуна.
Није... –  Али облаци! Али звона!
То јутро јури пуном паром
дуж ишчезлог вагона.

Боже! Благи Боже! Као о зид
ударам о дим перјани.
Стајем на папучицу. Али
да ли то ногу немам ја ни
руку? Даљински стуб. Фењери из бунила.
Питам се: ко си?
О, не, ти ниси ни љубав ни страст.
Ти си воз који ме
у Бесмртност
носи.

14. октобра 1923.

• С руског препевала Љубица Несторов


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта