Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Херман Хесе | ПЕСНИК



Чистије дише башта под ноћном росом,
тише хук града допире из долине,
цвеће у тмини се беласа
аветињски бледo као из снова.

Једино мени, уморноме од Сунца,
ни вече жарко чело не расхлађује,
сува ми чула гину
с још више жеђи но по дану.

Неутољеног, свег ме разгриза страст,
коју по дану с много лукавства варах
ах, из кратке ошамућености
она сад очајно васкрсава.

Љубављу дише дрво, љубављу Месец,
љубав снују цветови међ црним лишћем,
само ја усамљеник жеђам
невољен усред насмејанога света.

Застају, зачарани, девојке и мушкарци
кад ми самотна лaута одјекне жбуњем,
и у песмама срце ми крвари
место у љубавном загљају.

• Превео Бранимир Живојиновић
(Из књиге Херман Хесе Песеме, Београд, 2007)


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта