Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Александар Блок | ЈЕСЕН ПОЗНА



Јесен позна. Небо се отворило,
по шумама – промаја тишине.
На обали, русалка оборила
болну главу, ту да отпочине.

Своје пруге магла ниско носи,
кô потка су у тршћаку сада.
По зеленој и дугачкој коси,
уз шуштање, жуто лишће пада.

Кроз далеке пропланке док бежи,
месец шушка и види све више –
заплетена у зеленој мрежи,
нити спава она, нити дише.

Мир без даха – чаролијом сине.
Неизрецив бол се смири њен.
А на свет се, скован од свежине,
то излио звонкоплави трен.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта