logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Виктор Иго – САЊАРИЈА



Lo giorno se n'andava, e l'aer bruno
Toglieva gli animai che sono 'n terra,
Dalle fatiche loro
Данте

Ох! мир ми дајте! Час је кад испод круга тмуше
Маглуштине хоризонт испрекидани гуше
А џиновско светлило црвени се и мре,
Кад злато брежуљака прекрива хуме црне,
Као да ових дана, док је јесен тихо трне,
Зарђаше од сунца и кише крошње све.

Ох! ко ће да дочара, да створи изненада
Онамо – док у ходник сумрачје меко пада
А ја се на прозору препуштам снима, сам –
Маварску варош неку, блиставу, невиђену,
Што попут ватромета распламтелог у трену
Златним вршцима здања пробија маглен прам!

Нек искрсне преда мном, нек измами из мене
Песме, као јесење небо засутоњене,
Нек ми у очи сине магични одраз њен,
И док се у стишаном жамору дуго гаси,
Нека ми љубичасти хоризонт мој украси
Хиљадом кула, као чипкаста дуга сен!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

preporuci na fb

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта