Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Виктор Иго | САЊАРИЈА



Lo giorno se n'andava, e l'aer bruno
Toglieva gli animai che sono 'n terra,
Dalle fatiche loro
Данте

Ох! мир ми дајте! Час је кад испод круга тмуше
Маглуштине хоризонт испрекидани гуше
А џиновско светлило црвени се и мре,
Кад злато брежуљака прекрива хуме црне,
Као да ових дана, док је јесен тихо трне,
Зарђаше од сунца и кише крошње све.

Ох! ко ће да дочара, да створи изненада
Онамо – док у ходник сумрачје меко пада
А ја се на прозору препуштам снима, сам –
Маварску варош неку, блиставу, невиђену,
Што попут ватромета распламтелог у трену
Златним вршцима здања пробија маглен прам!

Нек искрсне преда мном, нек измами из мене
Песме, као јесење небо засутоњене,
Нек ми у очи сине магични одраз њен,
И док се у стишаном жамору дуго гаси,
Нека ми љубичасти хоризонт мој украси
Хиљадом кула, као чипкаста дуга сен!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта