Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | РАСТАНАК



Сами смо
као повређени да смо.
Узалуд по џеповима тражим
шта бих ти могао дати.
Али то није бол
по моме укусу
а у гајевима покрај Мораве
другачији крај бира љубав.
Шумом је јурио новембар
као јелен без главе.
Тело му беше маљаво
и уваљано у лишће.
Падало је,
падало у грабовој шуми
и нечујно кружило
а јелен без главе
шумом је јурио
на танким ногама,
галопом.
Јурио је и јурио,
кроз поља хитао,
с крвљу на слабинама
и главе одрубљене.

•Превод с чешког Маја Каурин


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта