Тињају као тресет
Који за сушног лета око белих градова гори
Дошли су ђубретари
Звекет лима из сна птице буди
Дужност им је да певају
Из пепела се диже Феникс
И на улицу спушта
Јутарњи час округао као јаје
А неко, коме очи неиспаваност боји, корача иза ђубретара
И заувек се необичним дроњавцима придружује
Решен да остатке скупља
Са брижно нечуваних наслага вечности...
•Превод с чешког Маја Каурин
