Свето биће! На твој мир, ко у боговаЗлатан, бацах ја сен често; и за скривене
Дубље боли живота
Многе – сазна од мене ти.
О заборави то! прости! Ко облак пред
Тихим месецом грем ја, док ти стојиш, сјаш
Мирно својом лепотом
Опет, светлости, слатка ти.
• Превод Миодраг Павловић
