Златан, бацах ја сен често; и за скривене
Дубље боли живота
Многе – сазна од мене ти.
О заборави то! прости! Ко облак пред
Тихим месецом грем ја, док ти стојиш, сјаш
Мирно својом лепотом
Опет, светлости, слатка ти.
• Превод Миодраг Павловић
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...