Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Борислав Радовић | СЕЋАЊЕ НА УМЕТНИКА



Сви што су умели да ходају по жици
и да се петама почешу за потиљком,
скакачи увис, пливачи низводно,
задриглих, увек препланулих лица
с блеском нових зуба у старим досеткама,
па криволовци и ловочувари :
све сам цвет на скоруп се згомилао тамо;
и они који свакад дођу
с онима који ређе навраћају,
и они који не би дошли
због оних који ће из обавезе доћи,
и они који тек долазе
за онима који ће прерано отићи,
и они који стижу први
уз оне који се купе последњи…
А он је стајао крај врата; и пушио,
искоса ухватљив у једном огледалу…
Тек што је бацио опушак,
већ га није било у препуном  салону.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта