Textual description of firstImageUrl

Борислав Радовић | СЕЋАЊЕ НА УМЕТНИКА



Сви што су умели да ходају по жици
и да се петама почешу за потиљком,
скакачи увис, пливачи низводно,
задриглих, увек препланулих лица
с блеском нових зуба у старим досеткама,
па криволовци и ловочувари :
све сам цвет на скоруп се згомилао тамо;
и они који свакад дођу
с онима који ређе навраћају,
и они који не би дошли
због оних који ће из обавезе доћи,
и они који тек долазе
за онима који ће прерано отићи,
и они који стижу први
уз оне који се купе последњи…
А он је стајао крај врата; и пушио,
искоса ухватљив у једном огледалу…
Тек што је бацио опушак,
већ га није било у препуном  салону.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта