Већ су се увелико ратне
последице блажиле, мада
тетка ипак продаде златне
наушнице из Цариграда.
Одахнуло се што је почев
од глади прошло оно страшно,
а баш тих дана би дат очев
прстен за свињску маст и брашно.
Све се спокојније сред зиме
западало у сан уз јаук
ветра, кад с огревом, наиме,
оде мајчин сафирни паук.
Убрзо, при замени стана,
мораде планути у сваком
случају дијамантска грана,
док се још жалило за баком.
И најзад, како не би даље
узалуд светлуцало ништа,
дедине звезде и медаље
нађоше пут до позоришта.
То доба, кад су пред привеском
за кључеве сећања сама
плавила тамни плиш свим блеском
заосталим у кутијама!
