Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | КРАТАК ОПИС ЛЕТА

Пожари са четири стране гори лето
Опојно цветају багремове шуме
Зелена душа вина тиња у виноградима
У житу крвари турчинак

Пада мрак
сребрним мостом корача месец

Све је као хлеб извађен из пећи
а ноћ уједа

• Превела с чешког Бисерка Рајчић

Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | ЈЕСЕН С МРТВИМ ЈАСТРЕБОМ

Пејзаж у магли ЈеСен
из све снаге хоДала каменом златним
а крај пруге о телеграфске жице
с криком се обесио јастреб

На небу сунце попут јаме
у даљине јуре телеграфске жице
као пРазна рукавица од перја
мртва пТица виси заКачена о канџу

• Превела с чешког Бисерка Рајчић

Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | ПОСТОЈЕ

Постоје пејзажи у којима деца још машу возовима.
Увек смо помало тужни
на малим железничким станицама,
где нико не чека.

Одједном имамо душу белу од јоргована,
одједном је у нама превише човека.

• Превела с чешког Бисерка Рајчић

Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | НОЋНА КАЉУГА

Први мраз у новембру На путу за школу
ђаци убијају младунчад птица
на ноћним каљугама лед
танак
а то чак у срцу боли
Нешто крхко се разбило
једном и заувек Раније него што треба

• Превела с чешког Бисерка Рајчић

Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | МЛИН ЗА СНЕГ

Огребан као дрво
које је столар одложио у страну,
идем крај реке и седам муња бљештавих
дозивам на себе.

Испод мостова прелећу зимске птице
вода је празна.
Високо, изнад глава, шкрипи
сламени млин за снег.

• Превела с чешког Бисерка Рајчић
Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | ШТА ЈЕ ОСТАЛО ОД АНЂЕЛА

Ујутру,
док је све дрвеће још обавијено,
а ствари нетакнуте,
између двеју топола уздиже се анђео
и у пукотинама сна пева.
Ко први изађе на улицу,
том песмом бива рањен,
вероватно нешто предосећа,
али не примећује.

Зелено,
то је све што је остало од анђела.

• Превела с чешког Бисерка Рајчић
Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | ЗИМСКЕ ПЕСМЕ

Изнад поља најзад пада мрак
и бол снега са небом плови.
Најзад полетеше гаврани,
крила лепећу као људска срца.

У честару крај пута гомила се тмина
да још мало причека.
Потом, потиснувши у страну белину,
црна каљуга лагано се слеже.

Опет шкрипе санке. Тихи долазак
овде кочијаш слави с колима сена,

ућутао,
да не би љутио
ноћ младу десет хиљада година.

• Превела с чешког Бисерка Рајчић
Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел

Јан Скацел
Песник и критичар рођен је 7. фебруара 1922. године у Внорови у Моравској области у Чешкој. Након студија живео у Брну, где је од 1963. до 1968. уређивао часопис Гост у кући (Host du domu), један од најзначајнијих чешких часописа после рата. Од 1968. године живео од поезије за децу и превођења. Будући да његова поезија није била друштвено ангажована, слабо је објављиван у самиздату.
Након Плишане револуције добија значајне европске награде, пре свега захваљујући преводима на енглески и немачки језик. Пред крај живота сматран је за највећег чешког песника и био је један од озбиљних кандидата за Нобелову награду.
Објавио књиге песама: Колико прилика има ружа (1957), Шта је остало од анђела (1960), Час између пса и вука (1962), Туга (1965), Прутићи (1968), Давно просо (1981), Нада с буковим крилима (1983), Одливци у изгубљеном воску (1984), Ко у тмини вино пије (1988).
Умро је 8. новембра 1989. године у Брну.
Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | КРАЈПУТАШ

Никада небо не би тако високо.
Извор вода до колена, жедна уста.
Бејах земља, војник ли ил соко.
Знаш ли, брале, како је крв густа.

Још падам, плаче невољно безгласје.
И шкрипне тужно опанак у прескоку.
Живот и смрт, немогуће у сроку,
на војишту су најљубавније согласје.

Стојим, докле сам ракљаст, у зелен трави.
Утонула снага и руке. Ког да грле.
Пао сам, нишанџија, у предвечерје Сави,
Село моје, кад снаше коноп трле.

Ево ме, дрво да плаче, како се разластари
прсата приказа ми, и разроко ми очје.
Кренуо бих у поља, кад певају пластари.
Ал мртвом нема спаса, устало би кочје.

Земљо, нисам мртав, дивно храни
војаштво моје песама лишај жути.
Ја се искрадам из камена и гледам иксан страни
верној ми љуби љубавну памет мути.

Путниче, мука ми, тако свене ти станак.
У неверици око залудно тугом сја.
Ја знам: живот је наш као конац танак.
Боље да лежиш ти а словље да читам ја.
Textual description of firstImageUrl

Бранко Миљковић | ИСПАШТАЊЕ СНА

Кад су ти две тужне птице вечност дале
Стрпљивост простора и свој лик по казни,
Главо низ црне стубе у непролазни
Дан патње, какве се ватре распламсале?

У дну је сунце и време је ватра. Ждрале,
Где му је одјек у срцу ил смрти? Поразни
Сведоци мора и промена испразних
Уснуше мир и скаменише вале.

Свет претворен у време отет зломе змају
Мировањем ватре и болне нејасности. Граде
Нема осуђених ноћас сви сањају

У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде
Нема, али нема ни страха од змије
Пред вратима иза којих простор гњије.
Textual description of firstImageUrl

Фридрих Хелдерлин | ДИОТИМИ

Свето биће! На твој мир, ко у богова
Златан, бацах ја сен често; и за скривене
Дубље боли живота
Многе – сазна од мене ти.

О заборави то! прости! Ко облак пред
Тихим месецом грем ја, док ти стојиш, сјаш
Мирно својом лепотом
Опет, светлости, слатка ти.

• Превод Миодраг Павловић
Textual description of firstImageUrl

Бранислав Петровић | НОЋНА ПЕСМА

Хуље ми неке поручише пиће
да виде како
у песнику
свиће

И таман кад поче сунце да се рађа
изби нека гужва
нека туча
свађа

Око мога сјаја сташе да се гложе
потегоше чаше
револвере
ноже

Ту беху и неке Залутале жене
сташе да вриште
лају
ко хијене

За њима трагом горки неспавачи
ко да су сву ноћ
спали
на ломачи

Тада и у мени већ поче да свиће
заставе развих
и постадох
пиће

Један од оних што се први напи
нагну ме из чаше
не оста
ни капи.
Textual description of firstImageUrl

Гордана Тодоровић | ДОЂИ, ДА ПОКУШАМО

Ја знам да ћу опет стајати негде, далеко изван нас,
наслоњена на зид у најудаљенијем углу собе на
четвртом спрату.
Гледаћу великим очима,
са јако уцртаним понорима на свом лицу,
са доста ироније
можда,
и са нешто мало сажаљења:
шта раде ови људи?
Свеједно.
Ја сам најзад разумела да оно
што је у јорговану није нимало важно.
За сањање нису постеље потребне.
Питање је сасвим друкчије постављено:
да ли ћемо затреперити заједно
као оне две жице на Рилкеовој виолини,
из којих гудало мами исти звук.
Али ни он није знао
на каквом смо лудом инструменту струне ми
и ко је мајстор, који нас држи у руци.

Свеједно.
Није ми потребан човек да бих могла себе да лажем.
И сувише волим самоћу, а да бих могла остати сама.
И сувише ми смета галама, а да бих могла остати
сама.
Лутала сам већ довољно.
Лутаћу још довољно на свом путу између два дрвета
на свом путу од колевке до мртвачког сандука,
од једног лежишта до другог.
Па зашто онда не би дошао ипак ти,
иако знам да не постојиш?
Био би ми као вода.
Ништа не волим као воду,
хладан млаз кроз гркљан,
никад ми није досадила,
никад је довољно није било.
Онај бокал воде што за сваким обедом попијем
сасвим сама
нека ти буде доказ
да би ми био довољан један човек,
само да те нађем.
Ко зна пре колико времена су
немилосрдни богови завидљиво расекли мене на две
половине
и сад тражим ону другу.
Надам се да си то ти, иако знам да не постојиш.
Свеједно.
Ја немам своје тренутке коме да дам
и зато те зовем.
Дани се лако испуњавају сатима и минутима,
у месецу је број дана тачно одређен
и свака година има дванаест избројаних месеци.
Године, месеци, недеље, дани, сати,
хоризонталне и вертикалне линије на тачној табели,
испуњени квадрати са црвеним, црним и плавим
садржајем.

Дођи.
Да покушамо.
Можда се с тобом нећу осећати као увек у туђем
оку,
као тужна, неспокојна авет међу мирним
мртвацима.
Стајаћу.
Гледаћу нажалост и опет и издалека.
Ко зна,
можда смо једно другом течност, која испуњава
врч до врха.
Да ли да те благословим,
да ли да те проклињем, што не постојиш?
Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта