Кад улицама продају ђурђевке.
Не враголи ми,
не смеј се, враголанко.
То у родини она
болује сету без лека.
Занаго росне у јутра
црвеном врвцом везивала.
Занаго свеле у вечери
сузама заливала.
Туђини умом ја гинуо,
Бога ни осмеха њој.
Прости ме, родино блага.
