Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Матија Бећковић | СУЗА НА ПУЧИНИ



I
Нестајем у подне кад она губи сенку
о саће од црног млека у ушима
сва прашина неба недостојна њеног пудера
она ми даје отрова у пољупцу

Та курва то слатко ђубре које волим
али не смем да признам јер ће ме оставити
о звездо прослављена на рачун ноћи
о моје лице опрано сузама

Орао који пропада низ провалију у ваздуху
пре земље неће ништа додирнути
дубоке су сви ствари док падају
као птица која путује кроз камен

Љуби док погледаш срцу док те изда
док изучиш школу коју цитирам
о ружни снови где се састајем са биљем
у дволичности се чува право лице

II
Ко тебе заволи тај ће закаснити
да се на време лечи и да се поново роди
ти која ми се привикаваш као пливачу вода
разједајући ране горком сољу

Огромни материјали за једну песму
тај неред у сну превелики за моју главу
један лудак тврди да те више воли
земља ће се окретати док паднемо у несвест

Језик сиромашан пред њеним очима
моје метафоре као њене огрлице
и минђуше у њеном уву од седефа
жар лудака искоришћен као гориво у ракетама

О црни дане осветљен снеговима
као уловљен на своју крв патим
о црна птицо намењена небесима
уместо душе уместо формуле

Написани славуји превртљиви и дволични
раде инсекти као звери у мраку
док се лифтом спуштам у њено црце
и моја крв слази на мраз испод нуле

III
Биљке се гурају да продру на ваздух
узалуд је чупам из дубоке сенке
једно дрво ми даје трансфузију крви
и уши горе као два пламена

Шумо где ћу стићи одјеке свога гласа
пљуште птице којима се умивам
нездрав пламен се повија у срцу
душо загађена погрешним лечењем

Славуј се у срцу ломи као суза
док ја славим својим недостацима
и цвет окреће време наопако
бојим се да је сањам док је гледам

Распада се звезда та рана ваздуха
и наместо ње се појављује рупа
она се пролепшава да би ми пркосила
слична белом дрвету у води

Водо дубока као неталенти
један живац држи хигијену у поезији
стазе у парковима имитирају путеве
и реч нас узгред одводи у будућност

IV
Оно што преко ноћи предузимам
када ме пре писања сврбе прсти
као птица непобеђена пепелом
крст на гробу се супроставља ветру

Кад заједно с водом испаравају звезде
и ране хлади алкохол који ветри
могу бити професор својим душманима
који ноћас стрепе да нешто не напишем

Рђају меридијани у бистрим водама
и као златни конци пуцају у леду
моја крв се бави забрањеним послом
док звезде таму лажно представљају

О драги људи у њеном животу
остаће закопани у мојим устима
моје камено срце у земљи као дукат
одолеће влази и љубавној инфекцији

Несрећне птице се лече висинама
о злато што изнутра пролепшаваш земљу
док разводе струју из моје љубави
што је мени рекла као да је закопала

Јер шта сам ја у њеном животу
она је прочитала моју таму као буквар
док гони своју сенку око света
и моја крв црта оно што напишем

V
Вода под земљом кључа као стакло
то копиле остављено на цичи
ако преброди опасност биће даровито
јер не спава семе под зиму посејано

Једном ће се тријумфално вратити под земљу
да прича мртвацима шта је чуло
о новим лековима против умирања
љубавна конфузијо са свачим у вези

Када се исцрпе љубав из језика
када се срце откине као суза
када се сунце стресе са дрвећа
њена лепота ће постидети свет

Заклан од птице лежим у својој глави
свете лепо саветован непогодама и олујама
о уши израсле на мом срцу
који ветар пуни покислим зверима

Огромни пропелер се окреће у глави
дозволите и мртвом да је гледам
моји тужни дани су у њој задржани
о ласто елегантна као реченица

Нићи ће трава из наше постеље
стено засејана са крвним сликама
кад сам на своје руке љубоморан
ја прождерем стену, она зовне полицију.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта