па ти стидљиво с молбом приступих,
ти си се насмејала,
за тебе моја љубав беше
игра и шала.
Уморна, ретко кад игри се предаш,
тамних очију к мени гледаш
из свог јада
и сад би хтела ону љубав
који ти нудих тада.
Ах, згасле су је одавно кише,
не може да се врати више -
а некада твоја је била!
Сад више ниједно име не зна
и хоће мира.