Изговорена и понављана
Гласом Природе;
Ја сам звезда што паде с модрог свода
На зелену простирку.
Ја сам дете Земље
С којом је Зима занела;
Коју је Пролеће на свет донело;
Ја ‒ одраста у крилу Лета
Спавам у постељи Јесени.
Зором заједно с лахором
Наговештавам долазак светлости,
Увече придружујем се птицама
Да опростим се од ње.
Равнице су украшене
Мојим прелепим бојама, а ваздух
Прожет је мојим миомирисом.
Кад утонем у сан, будно око
Ноћи стражари нада мном,
А када се пробудим, посматрам сунце,
Које је једино око дана.
Испијам росу као вино, прислушкујем
Гласове птица, и плешем
У ритму лелујања травки.
Ја сам дар љубавници; ја свадбени сам венац;
Ја сам подсетник на тренутак среће;
Ја последњи сам дар мртвима;
Ја сам делић весеља и делић жалости.
Мој је поглед увек уперен високо да бих гледао
Само у светлост,
Никада не погледам доле
На своју сену.
То је мудрост коју човек мора стећи.
