Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Халил Џубран | ПЕСМА ЦВЕТА



Ја сам љубазна реч
Изговорена и понављана
Гласом Природе;
Ја сам звезда што паде с модрог свода
На зелену простирку.
Ја сам дете Земље
С којом је Зима занела;
Коју је Пролеће на свет донело;
Ја ‒ одраста у крилу Лета
Спавам у постељи Јесени.

Зором заједно с лахором
Наговештавам долазак светлости,
Увече придружујем се птицама
Да опростим се од ње.

Равнице су украшене
Мојим прелепим бојама, а ваздух
Прожет је мојим миомирисом.

Кад утонем у сан, будно око
Ноћи стражари нада мном,
А када се пробудим, посматрам сунце,
Које је једино око дана.

Испијам росу као вино, прислушкујем
Гласове птица, и плешем
У ритму лелујања травки.

Ја сам дар љубавници; ја свадбени сам венац;
Ја сам подсетник на тренутак среће;
Ја последњи сам дар мртвима;
Ја сам делић весеља и делић жалости.

Мој је поглед увек уперен високо да бих гледао
Само у светлост,
Никада не погледам доле
На своју сену.
То је мудрост коју човек мора стећи.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта