Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Борис Пастернак | МЕЋАВА



1.
У крају пустом, где нога зачудо
Крочила није, до нога врачаре
И мећаве само, у пределу лудом,
Где као мртви снегови сањаре, –

Чекај, у крају где још нога није
Крочила никад, већ мећаве само
И врачаре нога, под прозором бије
Ко звекир звека заблуделог ама.

Ни прст пред оком, а тај крај је мали
Можда у граду, на Замоскворечју,
Замостју и слично. (А гост залутали
У поноћ од мене устуче без речи.)

Почуј, у крају где се не запути
Нико, где живе душегупци бесни,
Јасиков лист је твој безгласни весник,
Од платна бељи, аветињске пути.

Мотам се, лупам, сва врата обијам,
У круг се вртим, насумце потечем.
– Није тај град, и та поноћ није,
Ти си залутао, њезин скоротечо!

Ал ти си мени шапнуо, не кријеш:
По свом крају двоножац не лута...
И ја сам неки... И ја скренух с пута...
– Није тај град, и та поноћ није.

2.
Ноћ ко Вартоломејска, на вратима крстови,
Наређења издаје уротница-мећава:
Зашушкавај прозоре! Залепљени рамови,
Као јелка божићна ту детињство стасава.

Бруји булевара бесловесних завера.
Они су се заклели да истребе човечанство.
На збориште, граде! Изван града потерај!
И дими се мећава, као бакља над поганством.

На руке се незвано слаже снежно паперје
Страшно је у безљуђу вејавице разуздане.
Пахуљице пламсају, као ручни фењери.
Пролазниче, ти си знан! И гране су препознане.

Отвор у леду, и привиђа се у музици
Мећаве: – Ту си! – на кућу пружа се прст.
Секире и крици: – Ви сте знани, узници
Уточишта! – и на врата кредом – крст унакрст.

Утаборили се, узнети и пропети
Сви приземни створови, а мећава опада.
Праоцима унуци за празник ће приспети.
Ноћ је Вартоломејска. Изван града, ван града!

⦁ Превео с руског Милорад Живанчевић


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта