О посудо туге, о ти ћуталице
И све више твој сам што бежиш од мене,
И с подсмехом већим, сазвежђу, опсене,
Умножаваш простор који ми раздваја
Опружене руке од плавих бескраја.
Полазим у напад, на јурише тмурне,
Као на леш драги кад збор црва јурне,
И све обожавам, о звери свирепа!
До хладноће којом већма си ми лепа!
• Превео Момир Николић
И с подсмехом већим, сазвежђу, опсене,
Умножаваш простор који ми раздваја
Опружене руке од плавих бескраја.
Полазим у напад, на јурише тмурне,
Као на леш драги кад збор црва јурне,
И све обожавам, о звери свирепа!
До хладноће којом већма си ми лепа!
• Превео Момир Николић
