logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

БОЖАНСТВО (индијска народна прича)



Некада давно сва људска бића била су богови, али су тако злоупотребили то своје божанство, па је врховни бог Брама одлучио да им га одузме и сакрије га тамо где га никад неће наћи. Али, питање је било где сакрити њихово божанство. Зато је Брама сазвао савет богова да би му они помогли да одлучи.
‒ Хајде да га закопамо дубоко у земљу – рекоше богови.
Брама одговори:
‒ Не, то не ваља јер људи ће копати земљу и наћи ће га.
Онда богови предложише:
‒ Да га потопимо у најдубљи океан?
Брама се није сложио:
‒ Не, ни тамо – јер ће они научити да зароне у океан и наћи ће га.
Богови ће на то:
‒ А да га однесемо на врх највише планине и тамо сакријемо.
Али, Брама је и овога пута одговорио:
‒ Не, ни то није добро, јер ће се временом попети на сваку планину и опет ће преузети своје божанство.
Онда богови одусташе и рекоше:
‒ Не знамо где да га сакријемо пошто, изгледа ни на земљи ни у мору нема места до ког људска бића неће стићи.
Брама је дуго размишљао, а онда је рекао:
‒ Ево шта ћемо. Сакрићемо њихово божанство у најдубљи дeо њиховог сопственог бића јер људи се никад неће сетити да га ту траже.
Сви су се богови сложили да је то савршено скровиште, те тако учинише. И од тог времена људи су прошли земљу уздуж и попреко, копали, ронили, пели се и истраживали тражећи нешто што је већ било у њима.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта