коврџе боли уоколо лијепог лица земље,
пијане јабуке, осмеђене дахом
грјешничке једне изреке: лијепе и одбојне игри
коју играју у лошем одразу
своје будућности.
Кестен цвате по други пут:
знак сиротињски распаљене наде
наредним повратком
Ориона: јасно озвјездани жар
слијепих пријатеља неба
позива га према горе.
Надомак вратима сна, нескривено
једно се усамљено око трза.
Доста му је знати
оно што се збива сваки дан:
на прозору Истока
ноћу му се причињава издужена
луталица - сјена чувства.
У влагу њеног ока ти урањаш свој мач.
• Превео Томислав Дретар
