Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | ШАНСОНА О ЈЕДНОЈ ДАМИ У СЈЕНИ



Кад Шутљивица одруби главе тулипанима:
Тко добија?
Тко губи?
Тко иде на прозор?
Тко први каже њено име?

Има један који носи моје косе.
Он их носи као што се мртви носи у својим рукама.
Он их носи као што небо носило је оне године
кад сам љубио?
Он их из таштине носи тако.

Тај добија.
Тај не губи.
Тај не иде к прозору.
Тај не говори њено име.

Један је који има моје очи.
Има их откад се портали затварају.
Носи их на прсту као прстен.
Носи их као крхотине задовољства и сафира:
он бијаше већ мојим братом у јесен,
он већ броји дане и ноћи.

Тај добија.
Тај не губи.
Тај не иде к прозору.
Тај посљедње говори њено име.

Има један који има оно што сам ја рекао.
Он то носи под руком као свежањ.
Он то носи као сат на торњу што носи свој најлошији сат.
Он то носи од прага до прага, он то не одбацује.

Тај не добија.
Тај губи.
Тај иде к прозору.
Тај прво говори њено име.

Тај, с тулипанима, бит ће обезглављен.

• Превео Томислав Дретар


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта