Textual description of firstImageUrl

Ана Ахматова | АЛЕКСАНДРУ БЛОКУ



Ја сам дошла песнику у госте.
Равно подне беше, и недеља.
Напољу се вејавице злосте,
А у соби топло је од жеља.

Сунце, неке боје малинове,
Израња кроз колутове дима.
Домаћин је ћутљив. Попут сове
Посматра ме ватреним очима.

Његове су очи тако тешке.
Ко их види, занавек их памти.
Заклињем се да не правим грешке:
Не смем, не смем у њих погледати.

И тако се зачела беседа...
Димно подне у соби мрак хвата
У високом дому који гледа
На широка Неве морска врата.

1914.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта