из свих звукова које сам чула,
из лица свих, из сваког погледа,
из сваке капи, сваког мириса,
из цјелова сваког, сваког ударца,
из свега тога ти си се извио
ко из цвијећа мирис, ко пламен из сухарја,
и кад ставим ухо на тебе ко на шкољку,
чујем шум градова кроз које сам прошла,
и оних кроз које само хтједох проћи –
одразе видим далеких купола
како се њишу у бистрој води твог бића;
слушам и гле, пролијећу атоми заборављених ружа,
и гласови из мртвих плућа устају,
слушам, мој живот трепери у теби,
као птица у замку уловљена
