Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бранко Радичевић | VIII СОНЕТ



Вече дође, ето мене туна,
У то доба, ди јуче бијаше,
Ведро небо, кô јуче стајаше
Сјајно сунце, кô јуче, без труна,

Кито строма, и зелени жбуна,
Обарајте лисне гране ваше,
Једном она пода вами сташе,
Нема више ње сад, нема туна.

Кад би знао ди је она саде,
Да јој кажем срца мога јаде, 
Мога срца заљувени плам.

Свето место, јако што ја газим,
Сваки данак којено полазим,
Камо оде богиња ти, кам? 


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта