logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Бранко Радичевић – VIII СОНЕТ



Вече дође, ето мене туна,
У то доба, ди јуче бијаше,
Ведро небо, кô јуче стајаше
Сјајно сунце, кô јуче, без труна,

Кито строма, и зелени жбуна,
Обарајте лисне гране ваше,
Једном она пода вами сташе,
Нема више ње сад, нема туна.

Кад би знао ди је она саде,
Да јој кажем срца мога јаде,
Мога срца заљувени плам.

Свето место, јако што ја газим,
Сваки данак којено полазим,
Камо оде богиња ти, кам? 


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта