slike pesnika

Вито Николић – ОБЕЗДРУМЉЕНОСТ



Заноћила ноћ у мени,
мотре на ме црне страже,
лик нечији скамењени
гледа у ме пренеражен.

Над угарком мјесечевим
лудо дрво запомаже.
Неки гркљан пресјечени
хоће име да ми каже.

Треба некуд побјећ с лицем
испред ове страшне јаве,
не у шаке - злокобнице
закукаће око главе.

---------------------
Све су скитње одскитане,
умор пао на друм дуги.
Што ме тако гледаш, дане
као да сам неко други.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта