Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | ОБЕЗДРУМЉЕНОСТ



Заноћила ноћ у мени,
мотре на ме црне страже,
лик нечији скамењени
гледа у ме пренеражен.

Над угарком мјесечевим
лудо дрво запомаже.
Неки гркљан пресјечени
хоће име да ми каже.

Треба некуд побјећ с лицем
испред ове страшне јаве,
не у шаке - злокобнице
закукаће око главе.

---------------------
Све су скитње одскитане,
умор пао на друм дуги.
Што ме тако гледаш, дане
као да сам неко други.



Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана