slike pesnika

Вито Николић – ОБЕЗДРУМЉЕНОСТ



Заноћила ноћ у мени,
мотре на ме црне страже,
лик нечији скамењени
гледа у ме пренеражен.

Над угарком мјесечевим
лудо дрво запомаже.
Неки гркљан пресјечени
хоће име да ми каже.

Треба некуд побјећ с лицем
испред ове страшне јаве,
не у шаке - злокобнице
закукаће око главе.

---------------------
Све су скитње одскитане,
умор пао на друм дуги.
Што ме тако гледаш, дане
као да сам неко други.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта