slike pesnika

Слободан Милић – ЖРВАЊ



slobodan-milic
Ако за живота жрвањ поезије
Не окренем до краја а таквих је мало;
Који на метафорама покушао није
Да заплови а једро да је цело остало,
Богме завртети жрвањ једноставно није.

И ставити мисао између две стене.
За живота сам окретање покушао
И успео да све намера покрене,
Верујте да сам целу душу дао,
Сада после шездесете шта је остало од мене.

Живот и није друго ништа до робија
Која се од неба до земље простире,
Из ње излази мисао и мливо-поезија,
Која се за родне пејзаже веже,
Као светионик кроз време сија.

Некада жрвањ беше испред, сада иза,
Све јаче се чује тарење камења,
За живота се не може искочит из низа
Ма се песнику указала сва знамења,
Док се вечност пробија између стења.

Жрвањ хоће да држи равнотежу,
Равномерно да буду обртаји,
Док идем све више за мном сежу,
Откад се покренуло камење таји
Да ме за њега стихови вежу,
У жрвњу завршавају осећаји.

На Митровдан 2015. год.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта