Имам намеру да живим младошћу вечном,
Знам, све божје не може бити остварено,
Како да станем на Путу Млечном,
Понешто је у потаји са Богом договорено.
У песми немам намеру да откривам
Садржину приче, загонетке и договоре,
Стиховима ћу тајну да даривам,
Они ће кроз вечност читаоце да море,
Душу ћу њихову песмом да подривам.
Заборав заборављен у вечности биће,
По новом светлу вечност ће ме препознати,
Тим долинама ходиће Ново биће,
А да ли ћу ја о себи нешто знати,
Нек буде за тада то ново откриће.
Ипак договор раскинућу изгледа,
Не са Богом, већ са самим собом,
Песнику није својствено поштовање реда,
Богови га прогласише сумњивом особом,
Шта год да покуша њему се неда.
Понављам: да још за живота имам намеру
Да досегнем што ником успело није,
Искрен да будем, само у једном имао сам веру,
Од смрти ништа није блиставије,
Ако јој за живота сазнаш праву меру,
Још ако те нађу у вртлозима поезије.
2. април 2016. год.
