А шта је слава спрам вечности?
И песницима не будем раван
Бар бићу раван Ништавности,
Тад равнотежа биће таман.
Ако за живота не нађем Бога,
За њим потроших целу Мудрост,
За кога се одрекох имена свога?
Неће ме сломит узалудност.
И узимати свет за Злога.
Ако за живита не нађем Ништа
Окренућу се ка рођењу,
Нисам узмицао са попришта
Налазећи се у При/овиђењу,
И ако свет дубоко тишта.
Ако за живота споменик бледи
Не угледа светлости дана,
То не значи да не вреди
Мислити на смрт за рана,
Смрт је Ништа и Бог га следи.
Отисак дадох васељени
Да Уранија препозна ме,
Споменик смрти а не мени,
Мојему стиху биће знамен,
Зато срце, ка Ништа крени,
И ако не видиш гробни камен.
17. септембар 2014. год.
