logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Слободан Милић | СТАПАЊЕ ВЕКОВА



Ако за живота пар песама оставим,
Читаоче, после стотину и стотину лета
Да ли ћу твоје читање моћи да прославим
Када ишеташ на стазе будућега света
Међу мирисима са стиховима плавим.

Само ћеш ме ти одржати у вечној свежини,
Ако те стаза понекад доведе до гроба,
Наглас прочитај песму мени у тишини,
Ја ћу бити иза сваког доба,
Познате речи нека ме отргну прашини.

Ако за живота како треба живот опојем,
Речима удахнем радост будућега цвета,
Читаоче, задиви се починку мојем,
Изнад којег је прошло света и света,
Нека се прошлост заталаса у оку твојем.

Надам се да ћу можда осетити
И препознати речи песме изговорене,
Да ћу с тобом на тренутак бити,
Песме су баш за ову прилику створене,
Да се сред немогућег поздраве: Ја и Ти.

Ја сам са прозора злосутну птицу слушао
Пре више стотина лета како се оглашава,
Смрћу сам са страхом себе кушао,
Сада, читаоче, да ли је иста јава,
Или сам ја одавно у другу ушао
Па над гробом с песмом просијава.

26. фебруар 2016. 


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта