logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Слободан Милић | ЛОВЋЕНСКЕ СТРАНЕ



За детињства са Хума гледах ловћенске стране
Како се у плаветнилу уздижу ка Капели,
Сада треперења носе детиње дане
У којима смо се ја и Капела срели,
Оста једино у срцу сјај Светиње обурдане.

Отац ноћима читаше Вијенац, ја не разумех тада
Да су вечне само божије и песникове визије,
Светиња може да се сруши али не може да страда,
Она је дело Библије и божанствене поезије
Која на вјеки вјеков небесима припада.

Узнесоше ме стихови и Његошеве странице
Путањом која ни мало не беше лака,
Отуда воде порекло моје песничке окоснице
Које ме тресу као громови ловћенских облака,
Откривајући на Небу Његошево лице.

Из старе и напуштене куће одјекује очев глас,
Небо изнад ње тресе се и пролама грохотом,
Није ни чудо да је баш од Неба Његош тражио спас,
Да на други начин запева потом,
Зато су Вијенац и Луча духовни исконостас.

Ако сам за живота заволео Вијенац и Лучу свету,
Ловћенског Светитеља и, данас стране таласа,
Од просветљења има ли ишта лепше на свету
Кад поезија по кругу около мене класа,
Кад се златно класје повија и клања детету
Које стасаваше уз ловћенске стране у пуном светлу.

22. новембар 2016.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта