Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Милић | ЛЕПОТИЦА И СВЕТАЦ



Ако сам за живота некога волео страсно
Волео сам дечачки Лепотицу и Свеца,
На јави и у визији видео сам их јасно,
Силазаху са Неба у доба пуног месеца,
Та слика ми и данас јаву пресеца.

Учини ми се Косара сва непостојана,
Као најлепши део божанствене силе,
Силазаше заљубљена и насмејана
Као да су се све љубави у њој слиле,
Беше у спектру боја као роса рана.

Владимир, прати је раздраган светачки,
Књигом у једној и Крстом у другој руци,
Ход беше васкрсли, вешт и зналачки,
Украшаваху га блесак светога и славолуци,
Он ми је и тада изгледао прегалачки.

Однећу заувек љубави мајке и ово двоје
Који се заволеше преко тамнице,
Док је света и века они ће да постоје,
Љубављу ће да светле сред невиђелице,
Као чувари вере вековима ће да стоје.

Ако сам за живота Косару и Владимира
Уградио у песничке визије,
Да и ја нађем близу њих мира,
Они на служби љубави и вере, ја поезије,
Ја у тишини гроба они манастира,
Сви под сјајним оком Ураније.

Подгорица, 18. март 2016. год. 


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта