сцене узрока ту су на јави,
спутано емоцијама, ипак срце се бори
да потисне свест која живи у страви.
Ал’ разум проналази изгубљену стварност,
позадина жалости је неоправдан грех,
средства су ради циља градила узајамност,
живот у страви само је плаћени цех.
Доследан делима не тежим покајању,
савест се бори за осећај кривице,
покорност испитује границу крајњу,
јагње је открило своје право лице.
Црви сада једу последице мог гнева,
незадржив бес небираног средства,
реквијем подстиче небо да грми и сева,
док вук тражи оправдање за своја зверства.
