Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Петар Савић | ЈАГЊЕКОЖИ ВУК



Страшан је гнев који ме мори,
сцене узрока ту су на јави,
спутано емоцијама, ипак срце се бори
да потисне свест која живи у страви.

Ал’ разум проналази изгубљену стварност,
позадина жалости је неоправдан грех,
средства су ради циља градила узајамност,
живот у страви само је плаћени цех.

Доследан делима не тежим покајању,
савест се бори за осећај кривице,
покорност испитује границу крајњу,
јагње је открило своје право лице.

Црви сада једу последице мог гнева,
незадржив бес небираног средства,
реквијем подстиче небо да грми и сева,
док вук тражи оправдање за своја зверства.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта