Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Петар Савић | ЦВЕТ



Гледа цвет сломљене латице своје,
како гаси му се мирис, троше се боје,
а око њега цвеће процветало.

Кад би се усправио само мало,
да опет осети ветра чари,
да поверује опет у моћ своју,
ведар и чио, румен, онај стари,
сети се да био је највиши у строју.

Ал’ црна чама и невера клета
гасе мирис, троше боје цвета
и он се мири са ведрим даном,
поздравља трулу, мрачну ноћ
и ново поље на које ће доћ,
мирисан, румен, са зараслом раном.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта