Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Петар Савић | ЦВЕТ



Гледа цвет сломљене латице своје,
како гаси му се мирис, троше се боје,
а око њега цвеће процветало.

Кад би се усправио само мало,
да опет осети ветра чари,
да поверује опет у моћ своју,
ведар и чио, румен, онај стари,
сети се да био је највиши у строју.

Ал’ црна чама и невера клета
гасе мирис, троше боје цвета
и он се мири са ведрим даном,
поздравља трулу, мрачну ноћ
и ново поље на које ће доћ,
мирисан, румен, са зараслом раном.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта