Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Лена Стефановић | МОРЕ ТОНЕ СЕБИ БЛИЖЕ



Као да дан различит од других није,
пред ноћ, море необично мирно поче да дише
као да непокорив тренутак стиже
бескрају да се преда и потоне себи ближе.

Као да олује бити неће
река жури да последњи пешчани бедем пређе,
сања о без граница дану
где грли слободу а други неки пружају одраз
за слику питому и саму.

Као да дан различит од других није,
у ноћ младу небо достижним се чини
и поведе корак ближе плими
и звезде као да нису далеке
на висини пут буднима праве
и без даха одузимају умишљених дана славе.

И као да је сваки човек потпун и цео,
океан, небо и комете бесрамно учинише једно-
као без разума ум краду
мотре ко је на земљи свој у ноћноме складу.

Као да не припадам ни води ни копну
у заробљеном кораку на пустом фронту
чини се да опростим ни себи ни свемиру не знам
пространства и ума неистражен бездан.

А ветра нема да распростре духа бојазни пусте
нема чак ни таласа да бар узалудно пркосе и шуште,
само велики бескрај импозантан чека
као да најављује другачију будућност издалека
док море тихо дише
и жури да потоне-себи ближе.

Као властитих мисли незнанац
решен да са прошлим данима покида сваки ланац-
пут Небески укра најдубљи сан
и осмели се да га поведе иза Месеца
у увек понављани нови дан.
Тад осмех у углу срца заблиста-још увек срамежљив,
с’ пронашлом вером да вечни пут спознаје мој
од мене је недељив.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта